Nenad Bach: Quo Vadis Humanity?

April 23, 2020

Quo Vadis Humanity?

Are you aware that you live in a historical time that has never existed before? Yes pandemics happened before but we didn't have means to communicate like now. Twitter and Fake News go around the world in 1 second. New York City, my town that Never Sleeps, is sleeping now and at the same time Humanity is talking in real time, communicating, sharing info, medical equipment, pleasantries..etc.! What is going on? My prediction of World Peace in One Hour of June 21, 2020 doesn't seems like a pipe dream anymore. Antonio Guterres, Secretary General of the UN asked for a worldwide ceasefire. Fake Media didn’t give him much space and the fact is that World Peace is around the corner. A few fights in Libya and Syria are exactly the places were  COVID-19 didn’t take any serious toll yet. As of yesterday April 22, by the way was Earth Day,

Out of 2.5 million confirmed cases in the world Syria has only 42 and 3 dead. Libya 59 confirmed and 1 dead. As soon as the COVID-19 progress the fights will cease to exist like in Yemen two weeks ago.

Humans are fighting a common enemy and not among themselves. The last big pandemic and a really deadly one was the Spanish flu in 1917, actually ended First World War. Will Coronavirus bring a permanent peace to the civilization? It is up to us. If you didn’t know yet, yes it sounds crazy, but I have a plan and it was published in the Journal of Global Health, believe it or not. Here is the link so read it, ask your president or prime minister to act upon it. If you have a direct contact with Antonio Guterres, a Portuguese Secretary General of the UN, connect me, we don’t want to miss this once in history time to punch that reset button with joy and full force. Furthermore, we have now perspective when we took a wrong turn thousand years ago, seven hundred years ago, one hundred years ago (the first car was electric, what happened?) etc. we care for each other, more than we ever knew. Let's just do it.

Having said all of this, I will perform a few songs starting with a ping pong game that will go to 11 points, just one game then a song on a guitar, move to piano and at the same time you can send your questions opinions, desires, concepts, recommendations, connections etc. all live. Nothing prerecorded to sound perfect and also, although I am in the recording studio, we'll not use much of technology, just an iPhone, no professional microphone or reverb, all acoustic and live. Simple and from the heart, See you and talk to you on Saturday April 25th, 2020.

Link to the World Peace in One Hour manifesto. http://www.jogh.org/documents/issue201801/jogh-08-010205.htm. Link to PDF.

Pay attention on my Facebook profile, Instagram and YouTube. Mostly it will be on Facebook as of now.

The times for the livestream on Saturday April 25, 2020 will start at 10:00 a.m. New York Eastern Standard Time. This will be Midnight in Sydney, Australia, 11:00 p.m. Tokyo, 10:00 p.m. Singapore, 7:30 p.m. New Delhi, 4:00 p.m. Zagreb Croatia, 3:00 p.m. London, 11:00 a.m. Buenos Aires and 7:00 a.m. Los Angeles time.

Ping Pong Parkinson U.S. Open in Westchester, NY will be held November 7th and 8th, 2020. Updates to follow.





I hope these are final mixes for the live album. Two years into making. World Peace In One Hour. How many of you would be interested in buying vinyl?





What do you do while quarantined in a recording studio in New York? Play ping pong!



Novi List, April 12, 2020. If there is Heaven on Earth, it would be the Croatia that I'm thinking about.



Thought of the day. Where the Coronavirus is present, there is no war.

https://www.youtube.com/watch?v=dtIknVqedvc - Video I Will Follow You Hi-rez
https://www.youtube.com/watch?v=EeaG9h2bFUs - Video Everything Is Forever Hi-rez
https://www.youtube.com/watch?v=QaijaZnVNHU - Video Digital Revolution Hi-rez
https://youtu.be/85Mz7DpSSO0 - Video Daughter's Eyes Hi-Rez

Directed by Zoran Orlic, produced by Nenad Bach

https://youtu.be/ZaNVB7EbUSk - Video I will Follow You performed last year with the Dubuque Symphony Orchestra


Newsletter editor: Marko Puljic. Previous newsletters can be found at: http://nenadbachband.com/newsletterblog

The Nenad Bach Band is:
Nenad Bach: lead vocal, piano, acoustic guitar
JoeDeSanctis: keyboards, backing vocal, melodica
Richard Lindsey: bass, backing vocal
Michael O’Keefe: drums, backing vocal
Al Orlo: guitar


Graphic design by Paul Enso Hillman. The blue dot represents the other side of the portal we are facing, the hope of a kinder future.

Follow Nenad on Twitter, Instagram, and Facebook.

WorldPeaceInOneHour.com
HomeTeamProductions.tv
EverythingIsForever.com
NenadBachBand.com
NenadBach.com
Croatia.org
SaaN.Tv

Hrvatska zajednica u Norveškoj svojim donacijama osigurala novi CTG uređaj u Petrovoj

 

CROATIAN WORLD CONGRESS –HRVATSKI SVJETSKI KONGRES

NGO in Special Consultative Status with the Economic and Social Council of the United Nations

Hrvatska zajednica u Norveškoj svojim donacijama osigurala novi CTG uređaj u Petrovoj

Pokrenutom humanitarnom akcijom članova i prijatelja Hrvatske zajednice u Norveškoj, koja je član Hrvatskog svjetskog kongresa, prikupljen je iznos od 90 000 norveških kruna kojim se osigurala nabava novog CTG uređaja za Petrovu bolnicu u Zagrebu.

„Sretni smo jer smo ovom malom kapljicom u moru potreba, uspjeli pridonijeti sigurnosti hrvatskih majki i njihovih novorođenčadi te želimo da ovaj skromni dar bude na pomoć svim sadašnjim i budućim korisnicima Petrove bolnice“, izjavila je predsjednica Hrvatske zajednice u Norveškoj, Terezija Turkalj te u ime svih donatora, sa srećom i veseljem poručila kako im je bilo silno zadovoljstvo na ovaj način pružiti podršku potrebitima u Zagrebu, nakon što ga je prije mjesec dana pogodio razorni potres.

Hrvatski svjetski kongres, Ulica fra Grge Martića 14c, 10 000 Zagreb, Hrvatska, www.hsk.hr, e-posta: info@hsk.hr, Banka: RBA; IBAN: HR3124840081107563445

Noć knjige 2020 - Knjige koje su mijenjale svijet u vojvođanskih Hrvata

Noć knjige 2020

Knjige koje su mijenjale svijet u vojvođanskih Hrvata

Noć knjige u Hrvatskoj, program i u  Hrvatskoj matici iseljenika…Knjige koje su mijenjale svijet u vojvođanskih Hrvata na Matičinu Virtualnome festivalu pročitanih knjiga predstavlja književnik i političar Tomislav Žigmanov iz Subotice…

Petnaesta obljetnica nakladničke djelatnosti Novinsko izdavačke ustanove „Hrvatska riječ“ u Subotici prigoda je za rezimiranje postignuća, koje za čitatelje izdvaja predsjednik njezina Nakladničkog vijeća književnik, urednik i političar Tomislav Žigmanov, usredotočujući se, uz nakladničke pothvate NIU Hrvatske riječi i na središnju temu ovogodišnje Noći knjige i Matičina Virtualnoga festivala pročitanih iseljeničkih knjiga koja nastoji ukazati na knjige koje su mijenjale svijet…

Vrijeme je socijalne distance radi pandemije koronavirusa diljem svijeta pa i kod Vas u Vojvodini. Kako se nosite s ovom pošasti, je li i kod vas knjiga najbolji čovjekov prijatelj!? Što se najviše čita!?

T. Ž.: Svjesni svih rizika i opasnosti, nastojimo biti odgovorni, bez obzira što imamo i rezervi spram nekih mjera koje su donesene u Srbiji. Riječju, ozbiljno smo pristupili izazovima i pridržavamo se svih odluka srbijanskog kriznog stožera glede pandemije koronavirusa. No, to ne znači da je život Hrvata u Srbiji stao! Sve institucije djeluju, u nekim segmentima možda i više nego obično, dok se rad većine dužnosnika i djelatnika odvija od kuće. Pogledajte samo što sve čini Hrvatsko nacionalno vijeće kada je riječ o osiguravanju nastave na daljinu ili na promoviranju upisa u razrede na hrvatskome! Sve institucije djeluju i na području kulture i informiranja – pratite samo internetske stranice Zavoda i NIU „Hrvatska riječ“. Naravno, to ne znači da nema vremena i za čitanja! Kao i uvijek, neprolazna djela kršćanske civilizacije – ona su izvor i utok svagdanima i sada, zatim ono što se nije a trebalo se pročitati – autorske knjige prijatelja i ono što su oni preporučili, i, na koncu, sadržaje koji će tek ugledati „svjetlost dana“ – rukopisi koji će biti objavljeni u publikacijama vojvođanskih Hrvata.

Tema ovogodišnje Noći knjige pa i Matičina Virtualnoga festivala pročitanih iseljeničkih knjiga je usmjerena na knjige koje su promijenile svijet. Koje su po vama knjige zadnjih 30 godina – mijenjale svijet vojvođanskih Hrvata, općenito naše manjinske zajednice u Republici Srbiji?

T. Ž.: Nije se lako odlučiti – radi se o korpusu koji broji više od 700 naslova. Izdvojit ću iz nekoliko različitih žanrova i vrsta. U poeziji, Rič fali Vojislava Sekelja iz 1990., koja je najsnažnije posvjedočila da dijalekt – bunjevačka ikavica, jest i nadalje živo vrelo za našu književnost kojoj je stalo i do suvremenosti i do umjetničke relevancije. Zatim, znanstveno-publicističko djelo Bunjevačko pitanje danas Tome Vereša iz 1997., koje je trajno pokazalo kako se ima pristupati zavičajnim temama – uz velike napore za istraživanja i kritičkim preispitivanjima, uz svijest za važnošću traganja za novim spoznajama, istina mora biti jedini primarni cilj u studijama o Hrvatima ovdje. Na tragu toga je i prevrijedna knjiga Roberta Skenderovića Povijest podunavskih Hrvata (Bunjevaca i Šokaca) od doseljavanja do propasti Austro-Ugarske Monarhije te neizostavni Leksikon podunavskih Hrvata – Bunjevaca i Šokaca, najvažniji nakladnički pothvat među Hrvatima u Vojvodini. Kada je riječ o slici koju Hrvati u Bačkoj imaju o sebi i znanja o sebi samima, vrijeme će se mjeriti na ono prije pojave Leksikona i na ono poslije njega. Na koncu, ali ne manje važno, valja u ovome kontekstu zabilježiti i nekoliko književnih djela „ženskog pisma“ Jasne Melvinger, te nakladnički pothvat koji je još u tijeku – Izabrana djela iz sakupljačkog opusa Balinta Vujkova.

Predsjednik ste Nakladničkoga vijeća NIU „Hrvatska riječ“. Koji su po vama naslovi obilježili tu jedinstvenu hrvatsku izdavačku ustanovu u Srbiji?

T. Ž.: Može se, također, izdvojiti nekoliko pothvata. Najprije, riječ je o pregledima ili pojedinaca ili dijelova književnog stvaralaštva. Prvo ću izdvojiti velebno kritičko izdanje u šest knjiga cjelokupnog književnog opusa Ilije Okrugića Srijemca, koje je priredila dr. sc. Jasna Melvinger. Nakon toga, o Okrugiću se mogu (pre)pisati samo studije ili izbori iz djela! Drugo, Odsjaji ljubavi – panorama suvremene duhovne lirike Hrvata u Vojvodini, koju je priredio Lazar Novaković i prvo je takvo djelo u ovdašnjim nakladničkim praksama među Hrvatima. Ona donosi više od stotinu pjesama 44 autora, a obuhvaća razdoblje od sredine prve polovice XX. stoljeća do danas. Na koncu, spomenut ću i sunakladnički projekt sa Zavodom za kulturu vojvođanskih Hrvata časopisa za književnost i umjetnost Nova riječ, u kojem se već osam godina nastoji sve što postoji u književnosti vojvođanskih Hrvata predstaviti, zabilježiti i valorizirati, ciljano otvarajući prostor za mlade suradnike i suradnice. 

Izazovi s kojima je suočena NIU „Hrvatska riječ“, izazovi su i drugih nakladnika naše pisane riječi u Vojvodini. Koji su po vam najveći problemi knjižne produkcije na hrvatskome jeziku u Srbiji!?

T. Ž.: Dolazak do čitatelja, percepcija kvalificirane javnosti u Hrvatskoj i valorizacija aktualne produkcije! Književna je produkcija Hrvata u Vojvodini iznimno bogata – smijem reći, nakon Bosne i Hercegovine, imamo najjaču i najkvalitetniju književnu scenu, no ona još uvijek ima jedan broj, po posljedicama tragičnih, deficita. Recimo, i najreprezentativnije knjige Hrvata iz Vojvodine vi još uvijek ne možete naći u Hrvatskoj! Ne kupiti, nego ih nemate ni u mreži javnih knjižnica, kao ni u Nacionalnoj i sveučilišnoj knjižnici, koja, gle čuda, ima i odjel za knjige Hrvata izvan Hrvatske. S tim je povezano i poslovično rasprostranjeno odsustvo interesa kvalificirane javnosti u Hrvatskoj za ono što mi radimo – recite tko je, kada i gdje uključio i književnost vojvođanskih Hrvata u neki antologijski izbor? Gdje se i u kojim prikazima povijesti hrvatske književnosti spominju naše sastavnice? Tko je u Hrvatskoj profesor hrvatske književnosti na nekom od sveučilišta koji poznaje recentnu scenu? Kada je riječ o valorizacijskim nastojanjima unutar hrvatske književnosti u Vojvodini i tu smo bilježili brojne deficite – od uskogrudnog i monopolističkog gospodarenja uredničko-nakladničkim prostorom, preko stvaranja lojalističke klime i klanovskih struktura u našoj književnosti, pa do prevelikih strasti, i s ozbiljnim pretenzijama, onih koji dolaze s umjetnički bezvrijednog književnog ruba koji se hoće nametnuti kao neki svetački meritum književno-estetske valjanosti među ovdašnjim Hrvatima, ne shvaćajući da zapravo književnost guše. Ono što glede toga valja znati jest da oni imaju snažnu podršku onih koji imaju za cilj da hrvatsku književnost u Vojvodini posve banaliziraju, dovedu u blato nevrijednoga i do njezina nestanka!

Što Vi osobno trenutno čitate, a što bi sudionicima Matičina Virtualnoga festivala pročitanih knjiga – preporučili s područja tematike vojvođanskih Hrvata!?

T. Ž.: Postuskrsno je vrijeme, vrijeme velikih nadanja! Neka svatko učitava u čitanja svojih knjiga takve perspektive. Kada je riječ o tematici vojvođanskih Hrvata, neka hrvatski čitatelji osvijeste one sastavnice vlastite književne i kulturne povijesti koje su dolazile njima s Istoka. Neka počnu s djelima Antuna Gustava Matoša, Ise Velikanovića i Živka Bertića, nastave s Josipom Andrićem, Antom Jakšićem i Antom Sekulićem, a završe s Nevenom Ušumovićem, Julijanom Adamović i Ivanom Vidakom. Ukoliko dolaze iz područja znanosti, neka si sadašnje vrijeme prikrate uz djela najcitiranijeg hrvatskog znanstvenika u svijetu Paška Rakića, rođenog u Rumi, ili najproduktivnijeg bohemista i slavista Petra Vukovića iz Tavankuta, te mladog sociologa Marija Bare iz Sombora.

Pokrenuli ste Godišnjak za znanstvena istraživanja Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata, koji okuplja spisateljsku akademsku zajednicu fokusiranu na izazove hrvatske manjinske zajednice u Vojvodini. Kako napreduje taj znanstveni časopis te koje probleme općenito ima periodika na hrvatskome jeziku u Srbiji?

T. Ž.: U pravu ste – Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata od početka svojega djelovanja – od 2009. godine, izdaje Godišnjak za znanstvena istraživanja s ciljem programskoga okupljanja znanstvene elite, zatim njihova planskog uključivanja u nova istraživanjima povijesti i sadašnjosti Hrvata u Vojvodini te sustavnoj javnoj prezentaciji rezultata istih. Kao znanstvena periodična publikacija, prva je takva u povijesti časopisne produkcije Hrvata u Vojvodini budući da se u Godišnjaku objavljuju isključivo znanstvene i stručne radnje koje za glavnu temu imaju neki aspekt društvenog života Hrvata u Vojvodini, bilo u povijesti bilo u sadašnjosti. U prvih deset brojeva objavljeno je 140 izvornih znanstvenih radnji te 118 prikaza knjiga, koje potpisuje 107 suradnika. Takav, ne samo po nama, impozantni opseg objelodanjenog sadržaja u prvih deset brojeva Godišnjaka objavljen je na ukupno 3906 stranica. Najveći broj izvornih znanstvenih  radnji je iz područja povijesnih znanosti – ukupno 53, a slijede iz sociokulturne antropologije, to jest etnologije – njih 34. Iz ostalih društvenih i humanističkih znanosti koje izravno i u cjelini referiraju na identitetske sastavnice Hrvata u Vojvodini daleko je manje objavljenih radnji – iz sociologije, demografije i kulturologije ukupno je 10, književnih znanosti 6, jezikoslovlja 5, isto je toliko iz povijesti filozofije te prava i politologije – po 5, iz povijesti umjetnosti je 4, a iz ekohistorije jedna radnja. Objavljena su i dva „in memoriama“, 4 radnje u rubrici „građa i dokumenti“ te 9 različitih bibliografskih priloga.

Razgovarala i snimila fotografije: Vesna Kukavica

 Uživo: https://glashrvatske.hrt.hr/hr/aktualno/preporucujemo/noc-knjige-u-hrvatskoj-matici-iseljenika/ 

Dio sjevernoga tornja katedrale skinut je radi oštćenja od potresa

Skinut u potresu oštećen sjeverni toranj katedrale u Zagrebu

Dio sjevernog tornja Zagrebačke katedrale visok 13 i pol metara i težak 30 tona, skinut je u petak 17. travnja kontroliranom eksplozijom, jer je zbog oštećenja koja je pretrpio u jakom potresu, 22. ožujka, postojala opasnost da se sruši i izazove još veća oštećenja katedrale i okolnoga prostora.

Dio sjevernoga tornja katedrale skinut je u 17,58 minuta kontroliranom eksplozijom do koje je došlo po pritisku na gumb detonatora.

Odmah po detonaciji, pojavio se dim koji je nastao kada se prilikom eksplozije zapalio dio cerade kojom je bio zaštićen vrh tornja. Odvajanje je počelo nekoliko minuta kasnije kada su dronovi provjerili da je detonacijom učinjen pravilan rez kako bi se dio sjevernog tornja mogao spustiti u komadu.

Katedralni toranj je odvojen između 72. i 73. reda, skinula ga je dizalica od 500 tona, a druga dizalica obuhvatila je cijeli zvonik i spustila ga u jednom komadu.

Alpinisti su prethodno, u drugom pokušaju, sajlama povezali vrh tornja s dizalicom.

Načelnik Stožera inženjerijske pukovnije Hrvatske vojske Miroslav Car vodio je četveročlanu ekipu koja je postavila eksploziv, ukupne količine od 580 grama u prethodno izbušene minske mikro bušotine. Objasnio je kako su proračuni pokazali da je sigurnosna zona nekih 75 metara od samoga mjesta eksplozije.

Zapovjednik bojne Obavještajne satnije Hrvatske kopnene vojske bojnik Mario Maslov izvijestio je da kako je zadaća njihove postrojbe bila da "pod nadzor stave područje radova iz zraka u okviru 360 stupnjeva s glavnim fokusom na samo mjesto radova".

Spuštanje dijela tornja 20-tak minuta

Glavni projektant obnove katedrale Dalibor Foretić rekao je da će spuštanje trajati oko 20 minuta dok se dio tornja ne prizemlji i učvrsti, uspravan kakav jest, a za to je napravljen ležaj kako bi se toranj mogao prihvatiti s poduporama.

Pri podizanju tornja eventualno će doći do lomljenja manjih elemenata, što se vidjelo kada je spušten.

Kanonik Prvostolnoga kaptola zagrebačkog mons. Ivan Hren najavio je još 1. travnja da će se skinuti vrh oštećenoga sjevernog tornja katedrale kako bi se otklonila opasnost od rušenja. Objasnio je tada da su, nakon što su dobili snimke o stanju oštećenja, okupili statičare i vidjeli da je "daleko manja šteta da se dio sjevernoga tornja skine nego da padne i pitamo se hoćemo li imati katedralu".

Kako je rekao, oba su tornja na istoj koti, a ovaj je jaki potres koji je 22. ožujka 2020. pogodio Zagreb, pokazao gdje je slaba točka tornjeva koje je projektirao Hermann Bolle.

Glavni projektant obnove katedrale Damir Foretić objasnio je kako su od jabuke na vrhu kroz toranj provučene dvije čelične šipke od 30 milimetara koje sve drže u jednom komadu, te da smatra da je problem nastao na lanterni kod dijelova koji su se odlomili, a cijeli se zvonik okrenuo za 12 do 15 centimetara.

Izvor: Hina

Sociedades croatas en Chile: Hrvatski dom La Serena

Sociedades croatas en Chile: Hrvatski dom La Serena

Además de Santiago, donde está ubicada la mayoría de las sociedades croatas, como el Estadio Croata y Domovina, en otras ciudades también están activas otras sociedades croatas. Por ejemplo, Hrvatski dom La Serena, fundado en la ciudad La Serena empezó sus actividades el año pasado. Hemos hablado con Camila Beovic Vega, secretaria y una de las fundadoras de esta sociedad croata.

Chile, después de Argentina, es el país con la mayor población de descendientes de emigrantes croatas en Sudamérica, donde incluso se fundaron los primeros asentamientos croatas. Esto sucedió en la primera ola de migración en la década de ochentas del siglo XIX, cuando muchos croatas llegaron a Chile, principalmente de la isla de Brač. Ya en ese momento fueron fundadas muchas sociedades croatas, comunidades, salas de lectura y revistas en idioma croata. Además de Punta Arenas, Antofagasta e Iquique, las ciudades con el mayor número de descendientes croatas, hoy también podemos encontrar un número significativo en Santiago, y en ciudades más pequeñas como La Serena, Arica, Valparaíso o Calama. Las sociedades croatas más activas en la actualidad se encuentran en la capital de Santiago, como el club deportivo "Estadio Croata", la corporación  folclórica chileno-croata "Domovina", la organización artística "Hrvartis" y el CEPEC, la asociación de empresarios de raíces croatas. Además de Santiago, otra sociedad croata ha estado operando en la ciudad de La Serena desde el año pasado, llamada „Hrvatski dom La Serena". Hemos hablado con Camila Beovic Vega, la secretaria de la asociación, quien, hace un año junto con su familia fundó Hrvatski dom.

S.V. ¿Puedes decirme algo más sobre ti misma y tus raíces croatas?

Camila: Soy ingeniera comercial, tengo 29 años y trabajo como asesora de proyectos. Viví con mi familia hasta los 15 años en el Hostal Croata, negocio de mis padres. Mi bisabuelo y mi bisabuela llegaron de Croacia en 1920, él a través de Argentina y ella directamente a Arica. Mi padre tuvo mucho contacto con su abuela, que le transmitió mucho interés por la cultura croata, por lo curiosas que podían ser sus costumbres, en comparación con la cultura local de La Serena.

Mi padre siempre nos inculcó que había que recordar a “los viejos” que de ahí venimos, como anécdota, siempre me enseñó de pequeña a rezarle “al tata”. El primo de mi abuelo, debido a que mi abuelo falleció cuando yo tenía 2 años, cumplió el rol de abuelo para mí. Como hijo de croatas nos transmitió con mucho amor la cultura croata, sus historias de otros croatas importantes que conoció y algunas palabras que no necesariamente estaban correctamente dichas, pero nos daban la ilusión de conocer más de nuestras raíces. Comenzamos como familia a hacer reuniones muy esporádicas con otros croatas de la ciudad y sólo logramos reunir unos pocos grupos que no continuaban la cercanía si no era con nuestra convocatoria.

S.V.: ¿Visitaste la Croacia alguna vez? ¿Hablas el idioma?

Camila: En el 2016 tuve la suerte de conocer Croacia y estudiar el idioma gracias al programa Croaticum, en Zagreb. Estuve 4 meses estudiando, no fui la mejor alumna, pero tengo una base y espero continuar aprendiendo el idioma.

S.V.: En La Serena, junto con tu familia fundaste la sociedad chileno-croata Hrvatski Dom. ¿Puedes decirme cómo llegaron a esta idea?

Camila: Creo que la primera inspiración para esta idea fue gracias a mi Tata Marcos, cuando viajamos a verlo a Arica, junto a su hijo Pedro, nos invitaron a una gran comida con la comunidad croata de la ciudad, en el Hrvatski Dom Arica, donde él era presidente. Nos transmitió lo orgulloso que se sentía de haber donado el espacio para el club y que habían hecho gestiones para que pudiera sustentarse solo. Creo que esa experiencia caló hondo en nuestra familia, que quiso replicar esa emoción de compartir en familia.

Como comenté, luego intentamos reunir grupos de croatas, pero no pasaba más allá de un asado, como yo estaba en la universidad y mis hermanos eran más pequeños, no estaba aún listo el equipo para enfrentar el desafío juntos.

El año pasado, con la final del mundo de futbol, naturalmente, por el Hostal Croata, mi padre siempre fue conocido como “el croata” por lo que los descendientes y quienes tienen un apellido croata pero no sabían mucho más al respecto, empezaron a comunicarse con él para compartir la alegría de los éxitos en el deporte de Croacia. Mi papá hizo un grupo de whatsapp, donde empecé a apoyarlo ya con mayor compromiso, hasta que organizamos un asado para el último partido. Mi papá llamó a la prensa local y salimos en la televisión regional y en los diarios. Luego organizamos juntos la constitución de la organización funcional municipal con el apoyo del Alcalde de La Serena y fue un éxito, 33 socios se inscribieron ese día y hoy somos 120.

Además, en paralelo, mientras comenzaba esta fiebre por los croatas, sumando al futbol el programa City Tour de Canal 13 C, donde Croacia salió en una temporada entera gracias a los logros deportivos en la Copa Mundial de Fútbol, yo estaba estudiando un magister en administración en la Universidad Católica del Norte en Coquimbo, donde tenía que hacer una tesis al término. Me propuse crear un plan de desarrollo estratégico para crear un club croata, con lo que mis insistencias para que mi papá retomara su liderazgo natural fueron provechosas. Hoy estoy terminando esa tesis y nos ha ayudado a profesionalizar el desarrollo del club para que se sustente en el tiempo.

S.V.: ¿Cuántos participantes hay en la organización y cuáles son las actividades principales de su organización?

Camila: Somos 120 socios. Las actividades principales son las reuniones mensuales donde buscamos compartir, conocernos mejor, dar la bienvenida a nuevos socios, compartir historias de nuestros antepasados y acordar actividades o informar avances de los compromisos de la directiva. Participamos ya dos años consecutivos en la Verbena Serenense, una gran exposición gastronómica y cultural que se realiza en la ciudad. Ambos años obtuvimos el premio al mejor expositor de colonias extranjeras. En octubre del año pasado organizamos el evento “Cultura Croata en La Serena”, donde participó la Embajadora de Croacia en Chile. Gracias a la generosidad de los grupos folklóricos Domovina y Jeka realizaron una presentación de danza y cantos típicos de Croacia. Como club organizamos la logística y todas las coordinaciones necesarias, apalancando recursos con la Universidad de La Serena y la Ilustre Municipalidad de La Serena. Fue un éxito, con 400 asistentes, mucha difusión en la prensa, y felicitaciones que nos llegaron meses después del evento. Además, finalizamos el evento compartiendo una gran cena con los clubes croatas visitantes y la embajadora, fue una experiencia inolvidable.

S.V. ¿Hay otras organizaciones chilenos-croatas en la región, además de Hrvatski Dom?

Camila: En nuestra región, no. Hubo hace muchos años una en La Serena que se llamaba Yugoslavenski Dom, pero luego de algunos problemas administrativos y un incendio que llevó la sede a pérdida total, no continuó en funcionamiento. Algunos de los socios que participaron en ese club nos acompañan hoy en el nuevo.

S.V.: Desde este año, promulgando nueva ley croata de migraciones abiertas, hubo mucha gente que postularon para ciudadanía croata. ¿Hrvatski dom también participa de forma activa en difundir las informaciones claves sobre cómo postular?

Camila: Sí, casi el 100% del club está interesado en obtener la ciudadanía croata. De hecho han aumentado considerablemente las inscripciones de socios sólo por ese motivo, luego entienden nuestro espíritu familiar y continúan participando por las lindas experiencias que genera esta relación, pero sí ha sido motivo primordial de varios.

Participamos de forma muy activa, como secretaria he asesorado a numerosos socios y no socios del club, que me llaman porque se consiguen mi contacto con algún otro socio, o me contactan por las redes sociales. Llegó a un punto de tal exigencia de tiempo que se me ocurrió grabar un video tutorial que me ha ayudado a ahorrar gran parte de las inducciones a la tramitación de la ciudadanía.

Además, con todo lo que esto conlleva, tomé la decisión de viajar a Croacia en diciembre con mi novio para asegurar el conseguir la documentación original de mis antepasados y traducir mis documentos con sello oficial. Con esta iniciativa ofrecí a amigos del club la gestión y pude conseguir los documentos de al menos unas 6 familias. Gracias a los contactos y las gestiones que hice, compartí la información con Claudio Šimunović, que hoy está prestando estos servicios a la comunidad croata en Chile porque su hijo vive en Split y suele viajar bastante.

S.V.: ¿Cuáles son sus planes para el futuro de la organización?

Camila: Nuestros planes este año están enfocados en consolidar nuestra sede como “la casa de los croatas en La Serena”, la contingencia hará difícil la organización de actividades sociales, pero mientras trabajaremos con mucho cariño por mejorar la infraestructura y cuidar los jardines de nuestra nueva sede, cedida por el Municipio de La Serena.

Texto: Sara Večeralo

Foto: Sara Večeralo/ Camila Beovic Vega

Facebook Hrvatskog doma La de Serena: https://www.facebook.com/pages/category/Nonprofit-Organization/Club-Croata-Hrvatski-Dom-La-Serena-107050454008157/

Hrvatska društva u Čileu: Hrvatski dom La Serena

Hrvatska društva u Čileu: Hrvatski dom La Serena

Osim u Santiagu, gdje je aktivan najveći broj hrvatskih udruga, poput Estadio Croata i Domovine, u gradu La Serena od lani djeluje još jedna hrvatska udruga „Hrvatski dom La Serena“. Primjenjujući socijalnu distancu razgovarali smo s Camilom Beović Vegom, tajnicom i jednom od osnivačica ove hrvatske udruge

Čile je nakon Argentine zemlja s najbrojnijom populacijom hrvatskih iseljenika u Južnoj Americi, odnosno potomaka hrvatskih iseljenika, gdje su ujedno osnovane i prve hrvatske naseobine. To se dogodilo još u prvom valu migracija osamdesetih godina XIX. stoljeća, kada su u Čile došli brojni Hrvati, ponajviše s otoka Brača. Već u to vrijeme, na samim počecima useljavanja, osnivana su brojna hrvatska društva, zajednice, čitaonice, kao i časopisi na hrvatskom jeziku. Osim u Punta Arenasu, Antofagasti i Iquiqueu, gradovima s najvećim brojem hrvatskih potomaka, danas osim toga možemo pronaći značajan broj hrvatskih potomaka i u Santiagu, te u manjim gradovima kao što su La Serena, Arica, Valparaíso ili Calama. Najaktivnija hrvatska društva danas se nalaze u glavnom gradu Santiagu, primjerice „Estadio Croata“, hrvatsko folklorno društvo „Domovina“, umjetnička organizacija „Hrvartis“ i CEPEC, udruga poduzetnika hrvatskih korijena. Osim u Santiagu, u gradu La Serena od prošle godine djeluje još jedna hrvatska udruga naziva „Hrvatski dom La Serena“. Razgovarali smo s Camilom Beović Vegom, tajnicom udruge, koja je prije godinu dana sa svojom obitelji osnovala Hrvatski dom.

S.V.: Možeš li mi reći nešto više o sebi i svojim hrvatskim korijenima?

Camila: Moje ime je Camila Beović Vega, imam 29 godina, po zanimanju sam prodajna inženjerka i radim kao projektna menadžerica. Sa svojom sam obitelji živjela do petnaeste godine u „Hrvatskom hostelu“, čiji je vlasnik moj otac. Moji prabaka i pradjed došli su s otoka Brača, djed preko Argentine, a baka direktno u grad Arica u Čileu. Moj otac je imao jako dobar odnos sa svojom bakom, koja mu je usadila veliki interes za hrvatsku kulturu i običaje.

Naš otac nas je naučio kako se uvijek treba sjećati „starih“ jer smo od njih potekli, te me je od malih nogu učio reći „tata“ umjesto „papá“. Marcos, rođak mog djeda je nakon njegove smrti preuzeo ulogu „djeda“ kada sam imala dvije godine. On nam je, kao direktni potomak hrvatskih roditelja s puno ljubavi prenio hrvatsku kulturu, povijest i priče drugih važnih Hrvata koje je upoznao te neke riječi koje nisu uvijek bile točno izgovarane, ali su nam davale osjećaj boljeg poznavanja naših korijena.  Prije par godina smo s ostalim Hrvatima iz grada započeli održavati sastanke s vremena na vrijeme, ali smo uspjeli okupiti samo par grupica koje su nastavile njegovati okupljanja zahvaljujući našoj inicijativi.

S.V.: Jesi li kad posjetila Hrvatsku? Pričaš li hrvatski jezik?

Camila: 2016. godine sam imala sreću upoznati Hrvatsku i studirati jezik zahvaljujući stipendiji „Croaticum“ u Zagrebu. Četiri sam mjeseca provela studirajući, nisam bila najbolja, ali sam dobila dobar temelj i planiram nastaviti učiti jezik.

S.V.: Sa svojom si obitelji u La Sereni osnovala Hrvatski dom. Možeš li mi reći kako ste došli na tu ideju?

Camila: Mislim da prvotnu inspiraciju za ovu ideju dugujemo mom „djedu“ Marcosu, kada smo ga posjetili u Arici. Tada nas je on, zajedno sa svojim sinom Pedrom, pozvao na veliko okupljanje u hrvatskoj zajednici grada Arica, u Hrvatskom domu Arica, gdje je on bio predsjednik. Bio je jako ponosan što je mogao donirati prostor za klub i što je društvo bilo neovisno. Mislim da je ovo iskustvo bilo prekretnica za našu obitelj, koja je željela prenijeti ovu emociju i podijeliti je u obitelji.

Kao što sam rekla, kasnije smo pokušali skupiti grupe Hrvata u La Sereni, ali to nije bilo više od par roštilja. Ja sam tada studirala, a moji su braća i sestre tada još bili mali, pa naša ekipa još uvijek nije bila spremna suočiti se s izazovima osnivanja udruge.

Prošle godine, zajedno sa svjetskim uspjehom hrvatske nogometne momčadi, moj otac je zbog „Hrvatskog hostela“ uvijek bio znan kao „Hrvat“, pa su ostali potomci i oni koji imaju hrvatsko prezime, ali koji nisu znali puno više o svojoj povijesti, počeli s njim ulaziti u kontakt kako bi podijelili radost uspjeha hrvatske nogometne ekipe. Moj tata je napravio grupu na društvenoj mreži, a ja sam ga sve više počela podržavati, pa smo naposlijetku organizirali i roštilj za posljednju veliku utakmicu. Moj otac je nazvao lokalne novine i izašli smo na regionalnoj televiziji i u dnevnim novinama. Kasnije smo zajedno sastavili statut organizacije uz podršku gradonačelnika La Serene. Taj dan se upisalo 33 člana, a danas nas je 120.

Osim toga, u isto vrijeme kada je započela nogometna groznica, pored nogometa, televizijski program City Tour na nacionalnoj televiziji Canal 13 C jednu čitavu emisiju posvetio je Hrvatskoj, zahvaljujući uspjehu nogometne momčadi na svjetskom prvenstvu. U isto sam vrijeme na magistarskom studiju došla na ideju da za magistarski rad napravim plan strateškog razvoja stvaranja hrvatske udruge. Stoga je moja upornost u odluci da otac preuzme vodstvo, koje mu je osim toga prirodno usađeno, bila više nego produktivna. Danas završavam rad koji nam je pomogao razviti profesionalno i dugoročno održavanje udruge.

S.V.: Koliko članova ima Hrvatski dom i koje su temeljne aktivnosti vaše organizacije?

Camila: Hrvatski dom ima 120 članova. Temeljne aktivnosti su mjesečni sastanci na kojima se upoznajemo, dijelimo iskustva, pružamo dobrodošlicu novim članovima i organiziramo aktivnosti te prenosimo informacije o odlukama direktive.

Već dvije godine zaredom sudjelujemo u „Verbena Serenense“, velikom gastronomskom i kulturnom festivalu u organizaciji grada La Serena. Obe godine smo osvojili mjesto najboljeg izlagača migrantske kolonije.

Pored toga, u listopadu prošle godine organizirali smo susret „Hrvatska kultura u La Sereni“, na kojem je sudjelovala hrvatska veleposlanica Mira Martinec. Zahvaljujući velikodušnosti folklornih udruga „Domovina“ iz Santiaga i „Jeka“ iz Antofagaste, održan je i nastup hrvatskih tradicionalnih folklornih plesova i pjesme. Kao udruga, organizirali smo logistiku i sve potrebne pripreme, u suradnji sa Sveučilištem La Serena i gradskom općinom. Susret je polučio očekivani uspjeh. Bilo je sveukupno 400 uzvanika te je prizvao popriličnu medijsku pažnju, te brojne čestitke koje su stizale i par mjeseci nakon samog susreta. Osim toga, večer je bila zatvorena svečanom večerom s hrvatskim udrugama i veleposlanicom, te nezaboravnim iskustvom za sve okupljene.

S.V.: Postoje li u regiji, uz Hrvatski dom La Serena i druge hrvatske udruge?

Camila: U našoj regiji, ne. Prije mnogo godina u La Sereni je postojao klub koji se zvao „Jugoslavenski dom“, ali nakon nekih administrativnih problema i požara koji je upravu doveo do potpunog kraha, nikada nije ponovno otvoren. Neki od članova koji su sudjelovali u radu ovog kluba, danas su se pridružili našoj udruzi.

S.V.: Od ove je godine u Hrvatskoj donesen novi zakon za pristup hrvatskom državljanstvu koji je privukao brojne potomke Hrvata u Čileu. Sudjeluje li Hrvatski dom na neki način u prenošenju ključnih informacija brojnoj zajednici hrvatskih potomaka u Čileu?

Camila: Da, skoro 100 % naše udruge je zainteresirano za stjecanje hrvatskog državljanstva. Štoviše, to je i jedan od razloga popriličnog rasta upisa novih članova u udrugu. Iako brojni članovi, nakon što dožive naš obiteljski duh, nastavljaju sudjelovati u predivnim iskustvima koje ovi odnosi pružaju, za većinu je ovo ipak bio primarni motiv upisa.

Kao udruga sudjelujemo vrlo aktivno u širenju informacija o stjecanju hrvatskog državljanstva. Ja, kao tajnica udruge pomogla sam mnogim članovima i ostalim pripadnicima hrvatske zajednice, koji mi se često javljaju, ili preko kontakta drugih članova ili preko društvenih mreža. Upiti su narasli do te razine, da sam odlučila snimiti video tutorial s osnovnim informacijama o uvjetima stjecanja državljanstva.

Osim toga, u prosincu sam odlučila otputovati sa svojim dečkom u Hrvatsku kako bih prikupila sve originalne dokumente mojih pradjedova i prevela dokumente kod sudskog tumača. S ovim sam poduhvatom ponudila i drugim članovima kluba pomoć, te sam uspjela, za vremena provedenog u Hrvatskoj, sakupiti dokumente za čak 6 obitelji. Zahvaljujući kontaktima i organizaciji, podijelila sam informacije i sa Claudijem Šimunovićem, koji danas pruža ove usluge hrvatskoj zajednici u Čileu, jer njegov sin živi u Splitu te često putuje.

S.V.: Koji su planovi udruge za budućnost?

Camila: Naši se planovi ove godine koncentriraju na učvršćenje našeg sjedišta kao „kuće svih Hrvata u La Sereni“. Iako trenutna situacija otežava organizaciju društvenih aktivnosti, radimo s puno ljubavi u poboljšanju naše infrastrukture i očuvanju vrta našeg novog sjedišta, koji nam je omogućila Općina grada La Serena.

Tekst: Sara Večeralo

Fotografije: Sara Večeralo/ Camila Beovic Vega

Facebook Hrvatskog doma La de Serena: https://www.facebook.com/pages/category/Nonprofit-Organization/Club-Croata-Hrvatski-Dom-La-Serena-107050454008157/

Camila Beović Vega s diplomom hrvatskoga jezika s Filozofskoga fakulteta u Zagrebu, Croaticum

Hrvatski dom La Serena - Snimila: Camila Beović Vega

Hrvatska kultura u La Sereni -Snimila: Sara Večeralo

Salió el nuevo número de la revista MATICA

SALIÓ EL NUEVO NÚMERO DE LA REVISTA MATICA

El nuevo número de la revista Matica en sus setenta páginas incluye un centenar de fotografías y una gran variedad de artículos relacionados con la emigración croata y las comunidades de minoría croata en momentos actuales de la pandemia y el terremoto de Zagreb.

Después de leer la felicitación de Pascuas en el nuevo número de la revista Matica (número 4 del 2020), reviva los recuerdos de la infancia sobre la vegetación autóctona croata relacionada con nuestras costumbres pascuales, descritas por Luka y Darko Mihelj. Este número ha puesto el foco de atención en las características naturales, culturales, históricas, y socio-económicas contemporáneas de la isla de Pašman, ubicada en el archipiélago de Zadar, además de las noticias de la Oficina central gubernamental para los croatas fuera de Croacia y las consecuencias del terremoto en el Condado de Zagreb y en la capital de todos los croatas. La revista incluye la descripción de la particular relación del neoyorquino de raíces croatas en el mundo de la televisión deportiva, premiado con 37 Emmys – Peter Radovich Jr (51), que cada año, junto con su esposa Nancy y sus tres hijos, descansa durante cuatro semanas estivales en Neviđani, isla de Pašman, tierra natal de sus padres. En su perfil de twitter en estos últimos días ha intercambiado mensajes con Zlatko Dalić y con los hermanos Sinković sobre el terremoto, y con su amigo de la infancia Alan Medić – director del Servicio de Epidemiología del Intituto de Salud Pública en Zadar, sobre la dimensión de los contagios en los EE.UU. y en Dalmacia y los países europeos vecinos.

Junto con mensajes de aliento por parte del director de la Fundación para la Emigración Croata, Mijo Marić, y del secretario de Estado de la Oficina central gubernamental para los croatas fuera de Croacia, Zvonko Milas, relacionados con la pandemia de coronavirus, incluimos noticias sobre los programas culturales y educativos de la FEC y sobre las  futuras ediciones de la Escuela de idioma y cultura croata. Los lectores podrán encontrar información sobre las dimensiones de la pandemia del coronavirus en España, donde viven y trabajan croatas emigrados recientemente, además de los miembros de la poco numerosa comunidad croata que reside en dicho país desde tiempos más lejanos. Enriquecen el contenido del número de abril de la revista las historias sobre la salud global en la que los croatas con frecuencia encontraron soluciones clave, como el invento de Dubrovnik de la primera cuarentena en el mundo, sobre lo que escribe Ivo Lučić.

Destacan en este número los eventos principales relacionados con la presidencia croata del Consejo de la Unión Europea con acento en la solidaridad sanitaria y económica de los 27 miembros, así como el cuidado de todos los ciudadanos de la Unión que incluye un plan de acción de repatriación con el que, durante el mes de marzo, se ha salvado a más de mil ciudadanos croatas y europeos que se encontraban en el extranjero en medio de la crisis por el coronavirus, entre ellos, estudiantes que se encontraban en el intercambio ERASMUS y personas que se encontraban de viaje por cuestiones laborales. El artículo sobre el nuevo portal croata para las migraciones (Demosmigrant) es interesante. El mismo categoriza  las fuentes de datos de internet sobre los desafíos de la migración.

Al entrar en Google, presten atención al artículo sobre el nuevo portal Jezik.hr del Instituto de Lingüística e Idioma Croata (IHJJ) con motivo del final del Mes del Idioma Croata (21.2 al 17.3.2020), que incluye los manuales y las fuentes más importantes de la red que, en tiempos de la escuela a distancia, ayudará a los estudiantes en la patria y a las clases de croata en el extranjero, para que de forma más simple puedan encontrar la información necesaria para el dominio de los contenidos del idioma croata. En lo que respecta a la historia de la emigración, con motivo del Mes del Idioma Croata hacemos referencia a los aportes de nuestra comunidad académica de la emigración  relacionadas con la Declaración sobre el nombre y la situación del idioma literario croata, con un análisis del rol de los entonces miembros de la comisión ejecutiva de la Fundación de la Emigración de Croacia entre los que se encontraban, además del presidente de la institución Većeslav Holjevac, el historiador Franjo Tuđman y el famoso escritor Miroslav Krleža.

A las novedades sobre la ciudad de Rijeka – Sede Europea de la Cultura 2020 , se agrega la nota sobre la creación de la Ciudad de Baltazar, que surge en base a la visión de la ciudad litoral a los pies del monte Učka, por la que pasea el personaje croata animado más famoso, el Profesor Baltazar, de la Escuela del cine animado de Zagreb desde hace 60 años. El Profesor Baltazar es el personaje ideal para estos tiempos porque ayuda a sus conciudadanos, promueve la paz y la tolerancia, la amistad y la bondad. Es fantástica la nota sobre el arquitecto Radovan Tajder, quien reside desde hace varias décadas en Viena, y quien recibió recientemente el Premio a la Trayectoria que lleva el nombre del arquitecto croata Viktor Kovačić. Tajder se encuentra entre los filántropos de la emigración, y fue quien donó sus valiosas obras y sus recuerdos de construcciones al Museo de Artes y Oficios en su Zagreb natal.

Un aire ecológico de nuestra patria emana de las fotografías dedicadas al Día Mundial del Agua y de las Fuentes de Energía Renovable. Los temas de aniversario, como el aniversario del nacimiento y fallecimiento del famoso violinista, filántropo y activista líder de los croatas de EE.UU, el músico Zlatko Baloković, no evadieron el teatro de Šibenik (fundado hace 150 años), cuyos creativos idearon el festival internacional más antiguo y más creativo de creatividad escénica infantil en esta parte de Europa, que ya ha cumplido 60 años.

También ofrecemos a los lectores una selección variada de obras croatas de escritores contemporáneos de diversos géneros traducidas del croata a otros idiomas, incluyendo una amplia muestra del libro del lingüista Mario Grčević „Ime ‘Hrvat’ u etnogenezi južnih Slavena“ („El nombre ‘croata’ en la etnogénesis de los eslavos del sur“). Unas trescientas páginas de la monografía de Grčević se dividen en seis capítulos titulados: Los croatas de los Alpes, Los croatas y el islam, Los croatas y la ortodoxia, Explicado en croata ("Hrvacki") y escrito en "serbio", Sobre la República de Dubrovnik y Boka kotorska.

En cuanto a las novedades sobre la revitalización de la vida cultural de la comunidad croata de Chile, es interesante el texto relacionado con una valiosa exposición de los pintores modernos croatas en Budapest, llevado a cabo en Hungría en el marco del programa cultural de la presidencia croata del Consejo de la Unión Europea.

Este número de la Matica dedica su columna acerca de nuestras misiones católicas en el mundo al aniversario de oro de la Misión católica croata de Londres y a su publicación bilingüe que sale en Inglaterra desde hace ya trece años, llamada Most / The Bridge, sobre el que escribe el profesor universitario Gojko Bežovan. Las columnas Crorama y Noticias deportivas tocan temas relacionados con actividades humanitarias durante la crisis del coronavirus y el terremoto local que afectó el territorio de Zagreb. La Oficina de administración en situaciones de emergencia de Zagreb informó que en el terremoto reciente se vieron dañadas 26.197 construcciones, 9642 de las cuales son casas familiares.

Y finalmente, no dejen de leer los artículos de nuestros columnistas habituales como lo son Šimun Šito Ćorić, Darko Mihelj, Marin Knezović, Marjana Kremer, Vesna Kukavica, Davor Schopf, Nino Sorić y Sanja Vulić.

Junto con un centenar de fotografías de cinco continentes, cada artículo de la revista Matica cuenta con un resumen en inglés. La revista Matica se edita por 69° año consecutivo, y su editora actual es Ljerka Galic.

Texto: Vesna Kukavica

El nuevo número de la Matica puede descargarse en este enlace.