Studia Croatica: 09 August Šenoa

Tuesday, 17 October 2017

09 August Šenoa - Zlatarovo zlato

09 August Šenoa - Zlatarovo zlato

IX.

Pavao zapanji se.

»Jerko, ti -?«, viknu napokon u čudu sagnuv se da se uvjeri, je li njemak zbilja progovorio.

»Da! Jerko!«, odvrati odrpani mladić dignuv baklju.

»A ti - ti -?«, nastavi Pavao.

»Ja, ja sam govorio«, potvrdi Jerko. »Ne pitajte kako, pitajte što! Hajdmo!«

»Kamo?«

»Za onaj humak, u šikaru. Ni lija neće nas iznjušiti.«

»Zašto? A boga ti, što reče za Doru, kazuj za Doru?«, zapita ga Pavao živo.

»Hajdmo, velim vam, gospodičiću. Siđite s konja, u šikaru! Za Doru, da za Doru«, nastavi bakljonoša vatreno, »nju valja spasiti, jer - nu ajde!«, lupnu nogom nestrpljivo. »Dogovora treba. Ali tu nije mjesta - sred puta. Ima hajduka, možebit i uhoda vašega gospodina oca!«

»Ali boga ti, reci -«, saleti ga Pavao.

»Ni riječi! Hajdmo!«, zapovjedi Jerko.

Kao lija baci se Jerko u šumu, a za njim Pavao vodajući na uzdi konja. Zađoše za humak. Tu se sticala gora. Bijaše kao vučja jama. Vrhom šuma, a u jami gusto grmlje. S gore tecijaše potok, a do potoka stajaše veliki kamen. Pavao priveza konja za granu, a Jerko baci baklju u potok. Oba sjedoše na kamen.

»Tako!«, prihvati Jerko, gledajući kako se luč u vodi gasi, »umini žarka izdajice da ne namamiš na nas kletih šišmiša - uhoda. I onako sam danas dosta straha pretrpio. Sav dan sam vrebao na vas. Badava. Već mišljah da vas je šarena zmija u gradu premamila.« -

»Šuti o tom!«, skoči ljutito Pavao.

»Ništa, ništa! Hvala bogu da nije! Bilo bi zlo po vas, po mene, po Doru!«, odvrati Jerko.

»Govori, ne stavljaj me na muke, Jerko!«

»Polako. Sad je dobro! Nije se bojati. Eno još ne stoji mjesec navrh neba, još škilji kroz grane; ima dvije debele ure do ponoći, a do podneva nema pogibelji!«

»Govori, šta je od Dore! Za rane božje, govori«, provali Pavao, »u tebe nema srca, momče!«

»Srca? Da nema srca u mene, gospodičiću?«, nasmija se Jerko gorko i žalobno, uprijev glavu u ruku. »A tko vam to reče? A da! Valjda moje krpetine. Njemak - zabogar - kukavica - pa srca! Je l'? Znate li kud ljubav ulazi u čovjeka? Na oči, gospodičiću, na oči! A izlazi - brzo izlazi na usta - vama kojima je brz jezik. Ali kad si nijem, ostaje ti sva vatra u srcu - sva. A meni bijahu usta kao zagrađena raka. I čuvam ljubav u srcu kao miloga pokojnika, kao majku, kao o - ne, otac je za mene mrtav. Nu šta? I čemu čevrljam? Baš vas briga za mene!«, nasmija se mrki mladić kroz suze, »vama je do Dore, i pravo je, jer je lijepa, oh bože, lijepa kao kakva svetica. Ali spasiti ju treba, svakako treba« - osovi se vatreno Jerko - »spasiti ili poginuti«. I zamisliv se spusti glavu.

»Momče, hoćeš li da me ubije tuga?«, kliknu Pavao.

http://www.studiacroatica.org/zlato/09zlato.htm