VELIKI MEĐUNARODNI PROJEKT
OSMOJEZIČNI ENCIKLOPEDIJSKI MEDICINSKI RJEČNIK
EIGHT-LANGUAGE ENCYCLOPAEDIC MEDICAL DICTIONARY
DICTIONNAIRE ENCYCLOPÉDIQUE OCTOLINGUE DE MÉDECINE
ACHTSPRACHIGES ENZYKLOPÄDISCHES MEDIZINISCHES WÖRTERBUCH
DICCIONARIO ENCICLOPÉDICO DE MEDICINA EN OCHO IDIOMAS
MEDICINALE DIZIONARIO ENCICLOPEDICO OTTOLINGUE
OKLINGVA ENCIKLOPEDIA MEDICINA VORTARO
DICTIONARIUM ENCYCLOPAEDICUM OCTO LINGUARUM MEDICINALE
Shodno
znanstveničkim potrebama odavno se planira i za hrvatske korisnike u medicinskim
znanostima jedan sveobuhvatni OSMOJEZIČNI MEDICINSKI ENCIKLOPEDIJSKI RJEČNIK
Rječnik će
sadržavati gotovo 50 000 natuknica.
U Rječniku su
zastupljeni jezici:
latinski španjolski
engleski
talijanski
francuski
esperanto
njemački hrvatski
Hrvatska je istom
posljednjih godina dobila nekoliko visokostručnih leksikona iz područja
medicinskih znanosti.
No, još uvijek
nemamo jedan sveobuhvatni i informativni medicinski rječnik, rjčenik koji bi
našu medicinu uspješno doveo u međunarodne korelacije medicinskih znanosti kako
bismo uz pomoć takva riječnika sveprisutnije sudjelovali u transferu
medicinskih znanja i tehnologije.
Izazovna današnjica
s izrazito razvijenim ljudskim djelatnostima trebala bi omogućiti u nadasve unaprijeđenim
komunikacijama sve oblike međunarodne razmjene pri čemu pojedinci i skupine
osjećaju i svoje potrebe te traže mogućnosti da svoje potrebe bez posrednika
najlakšim putem zadovolje. Neke od tih djelatnosti (medicina, tehnološke
primjene, turizam itd.) ne mogu se više razmatrati, planirati primijeniti i
realizirati drugačije nego isključivo s međunarodnog aspekta.
Medicinu kao
primarnu humanističku znanost neizostavno prate želje i potrebe milijuna
bolesnih, a zdravi se žele sa sigurnošću osloniti na njen napredak i
dostignuća, na njenu uslugu i pomoć.
Čovjek je oduvijek
htio, želio i nastojao saznati što više o sebi samom. Pa i ono što liječnik
napiše u svom nalazu o njemu! A to će mu u ovom rječniku biti posve dostupno.
Evo kako:
- Osnovni, polazni, usmjeravajući jezik jest
latinski na koji su vezani drugi jezici. Pojmovi su poredani abecednim redom na
latinskom jeziku s etimološkim tumačenjem riječi iz grčkog jezika (bez
transkripcije, jer su mnogi medicinski pojmovi internacionalni grecizmi),
ukoliko je to za bolje razumijevanje čitateljima potrebno.
- Zatim su ispisani sinonimi navedenog pojma,
gdje ih ima.
- Na stranim jezicima navedeni su značenjski
ekvivalenti kao i jedan ili više sinonima te dublete riječi.
- U prijevodu na hrvatski jezik, odnosno u
objašnjenjima latinskog pojma korisnicima su dana kraća tumačenja uz prevedeni
pojam, ukoliko se ne radi o izrazitom europeizmu, strukovnom internacionalizmu
itd.
- Zbog posvemašnje uporabne vrijednosti Rječnika
sačinjeni su hrvatski kao i inojezični rječnici na osnovi prevedenih pojmova iz
latinskog jezika, a koji onda upućuju korisnika na pojmove u polaznom latinskom
jeziku gdje su oni i objašnjeni.
- Kvantiteta sloga i naglaska u latinskom jeziku
provedena je tamo gdje je to bilo nužno, gdje je trebalo distingvirati izričite
homografe, a u stranim jezicima sprovedena je prema njihovim zakonitostima.
- Slijedeći u ovom rječniku međunarodnu
pojmovničku standardizaciju u medicinskim znanostima, konsekventno smo se
držali tradicije medicinskog nazivlja, pa je klasični latinski vokal i prešao u j a slovo k u grčkim
izričajima nije mijenjan u latinski c.
U Rječniku će
korisnici naći natuknice ne samo kao nominativne pojmove (imenice, pridjeve, a
glagole u infinitivu, pa priloge, što u dosadašnjim rječnicima nije bio
slučaj), nego je on obogaćen s mnoštvom sintagmi iz cjelokupne medicine, kako
kurativne tako i preventivne, kako teorijske tako i kliničke.
Sveukupna medicina
obuhvaća i pojmove iz područja pomoćnih kliničkih ustanova, laboratorija,
instituta, pa sanitetsku tehniku, socijalnu medicinu, nutrologiju, ljekovito
bilje, balneologiju itd. te paramedicinsko nazivlje što, također, obogaćuje
ovaj Rječnik.
Rječnik je tezaurus
svih kratica koje se koriste u medicini (a ima ih više od 500) što je za
medicinsko osoblje veoma značajno. Tako će korisnici ovoga Rječnika izbjeći sve
moguće nesporazume što se tiče pisanja i razumijevanja kratica.
Uporabna vrijednost
Rječnika jest, dakle, u medicinskoj struci
višestruka: od unificiranja kratica i recepata do nemjerljive pomoći i
konkretne koristi u praćenju stručne literature na stranim jezicima.
Za to jamče
savjetnici za sve medicineske znanosti kao i redaktori za pojedine jezike u
Rječniku.
Rječnik izlazi iz
tiska 15. listopada 2015.
Voditelj projekta
prof.
dr. Jozo Marević
ZAŠTO OVAJ I OVAKAV RJEČNIK
U stručnim medicinskim krugovima tradicionalno je korišten
srednjovjekovni latinski jezik. U novije doba dolazi do odstupanja od te
unificirane komunikacije u medicini i počinju se rabiti nacionalni jezici
(engleski, francuski, njemački...), što nerijetko rezultira nerazumijevanjem i
nesnalaženjem. Zbog toga je širom svijeta izrađeno dosad više dvojezičnih,
trojezičnih i četverojezičnih rječnika, a u jednom dijelu tih rječnika
zastupljen je i latinski. Iz dosadašnjih saznanja razvidno je da je ovo prvi Osmojezični medicinski enciklopedijski
rječnik (koncizan i informativan s kratkim objašnjenjima 45 000 pojmova, odnosno jezičnih jedinica i
sintagmi na 3 000 stranica
enciklopedijskog formata, a uz moguću financijsku potporu, bio će objelodanjen
u listopadu 2015.) u svijetu s naglašenom ulogom da:
- svim djelatnicima u medicini
(a tu su stomatologija, veterina, farmacija, farmakopeja itd.) omogući ispravno
i ujednačeno ispisivanje recepata, dijagnostičkih nalaza, vrsta, načina i
vremena terapijskih postupaka, označavanja lijekova... a navlastito kratica
kojih je danas u medicini najmanje petstotinjak te korisnicima medicinskih
usluga, pacijentima da točno i ispravno shvate nalaz, upute i preporuke
liječnika, ma gdje on djelovao,
- kao svakodnevni vademekum unaprijedi
"internu" komunikaciju između liječnika i liječnika, liječnika opće
prakse i operacijskog tima, liječnika i ljekarnika...,
- latinski i druge jezike koordinirano
aplicira na nove medicinske djelatnosti kao što su turizam, astronautika itd.,
pa otuda medicinski pojmovi svemirska medicina, turistička medicina (navodimo
kao obrazac obrade: medicina periegetica,
syn. medicina turistica, eng. tourist medicine, fr. médecine touristique, d. touristische Medizin, es. medicina
de turismo, tal. medicina turistica, ilo turisma medicino, hr. turistička medicina) i tako upozna
korisnike s novim medicinskim pojmovima,
- izvanredno korisno posluži kao potrebiti
izvor medicinsko-jezičnog znanja studentima u međunarodnoj dodiplomskoj
razmjeni kao i da olakša hrvatskom medicinskom osoblju stručnu komunikaciju na
jeziku domaćina,
- doprinese jačanju značenja i uporabe
latinskog jezika u današnjoj medicini
kao najhumanističkijoj znanosti, kako bi latinski ostao i bio jedino
sredstvo komunikacije u svim medicinskim znanostima diljem današnjega raznoliko
podijeljenog svijeta!
prof. dr. sci. Jozo Marević
STANJE RUKOPISA -
PROJEKTA
OSMOJEZIČNI MEDICINSKI ENCIKLOPEDIJSKI RJEČNIK
Jezici: latinski, engleski, francuski, njemački, španjolski,
talijanski, esperanto i hrvatski
Rukopis obasiže
oko 4 000 kartica ili 255 AA
Tiskana knjiga, u
enciklopedijskom formatu (24 x 34) s dvostupačnim tekstom obuhvaćala bi
oko 2 500 stranica (ktomu dodani
rječnici po pojedinim jezicima na 1 500 stranica).
Prvi dio, dakle, s predgovorima i uputama na svih osam jezika bit će
leksikonski tezaurus na nešto više od 2 500
stranica ili 125 araka, s gotovo 50 000
leksema, medicinskih i paramedicinskih pojmova, a drugi dio, zbog sveopće i
ponajbolje korisničke uporabivosti, sadržavat će rječnike: englesko-latinski,
njemačko-latinski i hrvatsko-latinski, a ostali jezici: francusko-latinski,
španjolsko-latinski, talijansko-latinski i esperanto-latinski bit će tiskani
kao suplementariji, ovisno o potrebi korisnika.
Korisnik će tako pronaći po abecednom redu pojam na svom jeziku (za
Hrvate su pored hrvatskoga i najpotrebniji engleski i njemački) koji će ga
uputiti na latinski gdje su objašnjenja na hrvatskom.
Redakcija planira Rječnik tiskati najkasnije do polovice listopada 2015.
godine, ukoliko se namaknu potrebita financijska sredstva.
Stanje sveukupnog rukopisa dana 15. lipnja 2015. jest: početak
kompjutorske priprave za tisak.
15. lipnja, 2015.
voditelj projekta
prof. dr. sci. Jozo Marević
VII.
DICTIONARIUM ENCYCLOPAEDICUM
OCTO LINGUARUM MEDICINALE
P r a e f a t i o
Magna et mutua vicissitudo hodiernarum rerum ac animi bonorum, nostra
aetate, cum commercium magis magisque procedens existit, cum problemata
globalia, praesertim in campo medicinali, communicationis informationisque
praesunt, variae versiones in varias directae partes necessariae sunt. Medicinae
communicatio tota et informationum processus universus atque progressus
generalis scientiae medicinalis, condicio necessaria ad vitam meliorem
felicoremque est. Qua de causa necessaria sunt etiam dictionaria medicinae
recentioris.
Quibus desideriis ut satisfaceremus atque necessitates hodierni hominis
saturaremus, proposuimus nobis cum domo editrice "Marka" Dictionarium
encyclopaedicum octo linguarum medicinale (DEOLM) praeparare ac edere cum
columna, ut vocatur, exeundi constante ex circiter quinquaginta milibus
lemmatum Latinae linguae, quae lemmata in septem linguas vertuntur, quod in
omnibus octo linguis quadringenta fere milia unitatum lexicalium explet, includendo
quinguentas fere abbreviationes, quae frequentiores in scientiis medicinalibus
existunt.
Adhuc causa permagnis ad hoc dictionarium creandum: aetatibus vocabula
distinguendi facultates artesque non existerunt. Qua de existimatione, medicina
moderna, ut scientia maxime humana, quae partes primas in scientiis mundi
hodierni obtinet atque magis magisque habebit, meretur atque postulat
inevitabilem meliorem communicationem inter gentes una unitaria lingua, quia
iam diu scitur, atque iam diu pridem exstabat maxima necessitudo unius
unitariae terminologiae in scientiis medicinalibus modernae medicinae totius
mundi. Lingua Latina in historia mundi permagnes partes obtinebat, verum etiam
in medicinae historia - a pristino tempore Lingua latina fuit lingua medicinae
universae.
Octo linguae sunt: Latina (abbreviatio
lat.), Anglica (eng.), Francogallica (fr.),
Theodisca (d.), Hispanica (es.), Italica (tal.) Esperanto (ilo =
internacia linguo, latine Internationalis
lingua), Croatica.
Orthographia Latina toto in textu
regulis, quae in modernis lexicis atque editionibus classicae
Latinitatis adhibentur, accommodatur, ita vero ut apud nos u consonanticum semper v,
vocalicum et consonanticum i, non
semper, saepe i, saepius j (quo modo iam traditionaliter nobis
Germanica terminologia medicinalis imposuit).
Orthographiae variantes maxima ex parte ad unam, communi opinione
accepta, frequentissimam formam redactae sunt, exceptis raris vocabulis, quae
in historia medicinae maximi momenti sunt aut utentibus esse possent.
Thesaurus, qui hic colligitur, ita tractatur, ut apparatu linguali quam
minimo ac strictissimo adhibito, quam plurima argumenta opposita offerre
possit. Pars incipiens Latina (saepe cum explicatione originis Graeci) intra se
describendi modo formatur sine praecipuis linguae praescriptis, sed cum
terminis medicinalibus logice inventis. DEOLM igitur descriptivum, non normativum
lexicon apparet. Hoc spectat, ut describendo huius aetatis linguam medicinalem
complectatur. Inest profunda historica ratio, qua lexicon hoc sane non privari
potest, quia ea in loquendi genere medicinali iam a tempore Hippocratis usque
ad hodiernum diem viget. Quod indicat omnia lemmata paradigmataque medicinalia tam
scholastica quam scientifica, tam instrumenta agendi intercommunicandique quam
usus medicos ad hanc aetatem, ad hodiernam medicinam pertinentia comprehendi
deberet.
Praeter thesaurum medicinae comprehenditur etiam magnus quoque numerus
nominum notionumque ad geographiam, informaticam, cyberneticam, sociologiam,
philosophiam pertinentium, praeterea varietas valde evoluta singulorum ambituum
ad humanitatem pertinentium. Sic constituitur notionum permultarum terminologia
typologiaque, quae vetera, saepe iam usitata, non solum recentiora verba
pluribus gentibus communia.
Quod ad mensuras vocalium atque ad accentum attinet, hic atque illlic
tantum perspicua homographa distinguimus, exempli gratia, insidēre (sedere, habitare, commorari) et insiděre (cadere, occupare, se deprimere) vel incīděre (insecare, incisionem facere, insculpere, inscribere) et incĭděre (cadere, praecipitari,
praecipitem ire).
Ad terminos e Graeco fonte derivatos vocabula originalia (Graeca,
Arabica, Turcica...) inscripsimus. Simile principium in peregrinis quoque linguis,
sine exceptione, valet.
Quam ob causam huiusmodi lexicon hoc multilingue unius peculiaris artis
dictionarium est - lexicon medicinae, primum et maximum apud nos huius generis
- simile nullum in medicina totius mundi, quia principalibus vocabulis,
nominibus, notionibus, artis medicinae elocutionibus et locutionibus
systematice dispositis, DEOLM amplum est enchiridion generis universalis et
specialis in medicina hodierna.
IX.
DICTIONNAIRE ENCYCLOPÉDIQUE
OCTOLINGUE MÉDECAL
P r é f a c e
Dans le monde dʹaujourdʹhui des changes culturels et matériels, des
relations réciproques de plus en plus intenses, de grand développement des sciences et des grandeurs immesurables dans
la communication et des besoins incoercibles dans le processus de information
globale - dans le développement en général sciences médicales totales et des problémes de santé du monde surtout, exigent des traductions
diverses dʹune langue à lʹautre et des dictionnaires spécialisés.
La médecine moderne a vraiment besoin dʹun dictionnaire unitaire parce que la langue
de médecine dʹaujourdʹhui est de toutes sortes. Afin de répondre à ce besoin,
la maison dʹédition "Marka" a entrepris la
réalisation de publication dʹun Dictionnaire encyclopédique octolingue de médecine
(DEOM), dʹune colonne de base dʹenviron 50 000 entrées en latin, traduites en
sept langues, ce qui répresente au total environ 400 000 unités lexicales en
huit langues.
Huit langues sont dans le DEOM: le latin (abréviation lat.), lʹanglais (eng.),
le français (fr.), lʹallemand (d.),
lʹespagnol (es.),
lʹitaien (tal.), lʹespéranto (ilo =
langue internationale) et le croate.
Pour lʹélaboration de la colonne de la base, on a utilisé
essentiellement les publications et la documentation lexicographique des instituts
médicinaux, pour mieux dire, des dictionnaires encyclopédiques du monde, des
langues mondiales, de nombreux manuels techniques lexicographiques, parmi
lesquels nombreux plus récents.
Un dictionnaire qui ne renonce pas à sa dimension historique et à son
large contexte social (médecine est la science la plus humanitaire, toujours,
de plus en plus, sont nouvelles connaissances dans le domaine de la médecine),
car il traite des notions de la médecine dʹaujourdʹhui des sciences de médecine (dentisterie, médecine
vétérinaire, ophtalmologie, pharmacie, cosmétologie), qui ne peuvent être comprises dans
leur intégralité sans certaines références au passé linguistique, comporte
inévitablement du nombreaux mots et expressions archaïques, sans mots et
expressions de médecine classiques, ainsi que les inévitables termes médicaux
et techniques internationaux, et la terminologie importante du monde.
La langue de base, la langue latine a été mis sur la vocabulaire de la
période classique de la langue latine, mais on a aussi réservé une place aux éléments
spécifiques qui apparaissent dans lʹidiome riche du latin du Moyen âge (car la médecine sʹest développée) et de lʹEpoque moderne. On a aussi accordé une
attention méritée à la terminologie latine (juridico-politique,
philosophique...).
Pour la traduction en français, on respecté lʹorganisation en usage dans les dictionnaires
français, qui place en tête les éléments lexicaux de la langue usuelle dans la
médecine.
Nous avons appliqué et unifié lʹorthographe dʹaprès les critères des dictionnaires modernes et des éditions
critiques de mots latins classiques. Notons en outre ici que nous
transcrivons toujours le u consonne par v, et le i voyelle et
consonne par i, mais non toujours,
dans quelques cas se transforme en j.
En ce qui concerne le nombre de syllabes et dʹaccents, nous nʹavons distingué que certains homographes
explicites, comme (mots latin): insidēre (être
assis, être installé) et insiděre (se
mettre, prendre place, sʹasseoir) ou incīděre
(inciser, entailler, graver, inscrire) et incĭděre (tomber, sʹabattre, piquer).
Le DEOM se présente comme un manuel important du type général dans le
domaine de la médecine avec sa nomenclature de mots fondamentaux, de noms,
notions, expressions, mis en ordre et classifiés systématiquement. En tant que ce
livre à large application, cʹest un outil précieux de travail non seulement pour les
usagers croates, mais aussi pour les usagers étrangers.
X.
ACHTSPRACHIGES MEDIZINISCHES
ENZYKLOPÄDISCHES WÖRTERBUCH
V o r w o r t
Mit ihrem immer stärker werdenden Austausch materieller und kulturellen
Güter, mit ihrer intensiveren Kommunikationen und mit globalen
Informierungsprozessen, als auch mit der immer mehr herausfordenden
Gesundheitsproblemen einerseits und mit der gesamten Entwicklung der
medizinischen Wissenschaften in der
modernen Welt andereseit, sind notwendig verschiedenartige Übersetzungen in
mehreren Richtungen. Besser gesagt, medizinische Sprache in gewiβener Anzahl
der Staaten ist, oder sie sollte sein,
gemeinsame Medizinsprache in der Welt, und die gemeinsame Medizinsprache seit
langer Zeit war Latein.
Um erwähnten Bedürfnissen nach
dem Auflösen der Sprachproblemen in der Medizin, beziehungsweise, nach der
Rückkehr und der Einführung der lateinischen Sprache in die Weltmedizin gerecht
zu werden, begannen wir mit dem Verlagshause "Marka" die Ausarbeitung
eines Achtsprachigen Medizinischen Encyklopädischen Wörterbuchs (AMEW) mit
einer Ausgangskolonne von etwa 50 000 Stichwörtern in lateinisch (weil
lateinisch tradizionelle medizinische Sprache aus der gesamten medizinischen
Terminologie war), die in sieben Sprachen übersetzt werden (mit etwa 500
medizinischen Abkürzungen), was insgesamt mehr als 400 000 lexische Einheiten
in allen acht Sprachen ausgemacht.
Der Fachterminologie, die aus dem Lateinischen und aus dem Griechischen
seit eh und je besteht, sind viele Begriffe aus dem Arabischen und aus dem
Türkischen hinzugesetzt. Im gesamten Text wurde eine Vereinheitlichung der
Orthographie nach den Kriterien der modernen Wörterbücher und kritischer
Ausgaben der klassischen Latinität, sowie der anderen Sprachen im AMEW,
durchgeführt, wobei das konsonantische u immer
als v bezeichnet wird, das vokalische
und konsonantische i als i und hin und wieder als j.
Die Sprachen im Wörterbuch sind: lateincish (lat.), englisch (eng.),
französisch (fr.), deutsch (d.), italienisch (tal.), esperanto (ilo =
internationale Sprache) und kroatisch.
Was die Quantität der Silben und den Akzent betrifft, wurden nur
manchmal ausgesprochene Homographe bezeichnet, wie etwa insidēre (liegen) und insiděre
(sich setzen, einsteigen, sitzen, stecken, stehen, liegen) oder incīděre (anschneiden, anritzen,
einschneiden, einkerben, einmeiβeln, einhämmern, eingravieren, eingraben) und incĭděre (fallen, abstürzen, stürzen,
zusammenbrechen, hinunterstürzen)
Die Ausgangskolonne der lateinischen Sprache (im Lateinischen des Wörterbuches liegt der Schwerpunkt auf dem
Wortschatz aus dem klassischen Zeitalter des Lateinischen, aber es wurden
gleichberechtigt auch Besonderheiten des Lateinischen aufgenommen, die im
reichen mittelalterlichen und neuzeitlichen medizinischen Idiom entstanden) ist
auf der Grundlage des medizinischen Fachausdrucks (unter den Fachleuten im
Bereich der Medizin) ausgearbeitet, wobei ein verschiedenartiger und
vielschichtiger Sprachsatz erfaβt wurde.
Das AMEW ist ein Fachwörterbuch und gilt einem besonderen Fachbereich,
den Fachleuten im medizinischen Wirkungskreise (allgemeine Medizin und alle
medizinische Wissenschaften, Arzneikunde, Tiermedizin, Zahnmedizin, Ophthalmologie,
Kosmetik...), insbesondere heute, wenn einzelne Fachrichtungen selbst schon
über einen Wortschatz von mehreren tausenden Wörtern und Fachdrücken verfügen.
Es ist auch ganz natürlich, daβ es viele Begriffe aus jenen medizinischen
Wissenschaften gibt, die einst nicht existierten, sondern sie sind
Wortneubildungen, da man im wissenschaftlichen Fortschritt zu neuen
Entdeckungen kommt (immer wieder kommt man zu neuen Erkenntnissen im Bereich
der Medizin) einerseits und andererseits immer wieder neue Bakterien, neue
Virus den Leuten bedrohen.
Trotz der möglichen Beschränkungen und der gewöhnlichen Fehler ist das
AMEW mit 50 000 Begriffen, mit etwa 500 Abkürzungen auf etwa 3 000 Seiten, mit den kurzen
zahlreichen Erläuterungen, das erste und das gröβte Wörterbuch
dieser Art in der Welt. Das AMEW ist umfangreiches Lehr- und Handbuch
allgemeinen und fachlichen Charakters, da dieses praktische wissenschaftlische medizinische
Handbuch breiter Anwendungsmöglichkeiten gedacht ist, so daβ das AMEW
Fachwörterbuch allen medizinische
Wissenschaften gilt und gelten wird.
Mit systematisch geordneten und aufgegliederten Grundwörtern,
Namen, Begriffen, Fachausdrücken und Wendungen ist das AMEW ein umfangreiches
Lehrwerk für unzählbare Fachleute in der Medizin, denn es bringt neue
Erkentnisse im Bereich der allgemeinen
heutigen Weltmedizin. Notwendigerweise ist es encyklopädisches
Hilfsmittel und bietet eine Vielzahl von Informationen sowohl synchronischer
als auch diachronischer Bedeutung.
XI.
DICCIONARIO ENCICLOPÉDICO
DE MEDICINA EN OCHO IDIOMAS
P r e f a c i o
En el mundo contemporáneo se incrementan cada vez más los intercambios materiales y espirituales y
de información, con un mayor desarollo de la comunicación internacional. Por lo
tanto son necesarias traducciones a diferentes idiomas, son necesarios
diccionarios, especialmente del ámbito de la medicina a razón de nuevos conocimientos
en el ámbito de la medicina actual y contemporánea. Para satisfacer tales necesidades, la casa
editorial "Marka" emprendió la iniciativa de realizar un Diccionario
Enciclopédico de Medicina en Ocho Idiomas de Medicina (DEMOI) con una columna
básica de aproximadamente 50 000 voces
en latí (idioma latino), incluidas unas quinientas
abreviaturas, traducidas en siete idiomas extranjeros, en total aproximadamente
400 000 unidades léxicas en ocho idiomas: latín (abreviatura lat), idioma inglés (eng.),
francés (fr.), alemán (d.), español (es.), italiano (tal.),
esperanto (ilo = lengua
internacional) y croata.
Hemos aceptado la terminología médica del latín, tal y como nos fue
entregrada por la tradición. El DEMOI, un diccionario multilingüístico, es un diccionario
técnico, un diccionario médico, un diccionario de la profesión médica (de medicina
general y otras ciencias médicas: estomatología, oftalmología, veterinaria,
farmacología, ciencia cosmética...). Naturalmente en la traducciόn de
peculiaridades lingüísticas, literarias y culturales, vinculadas con la
medicina, los traductores tuvieron que utilizar a menudo susticiones
aproximadas o las explicaciones más cortas posibles, como por ejemplo en el
caso de palabras del campo de la zoología o botánica. Aunque quedaba la
posibilidad de traducir por medio de denominaciones técnicas latinas o griegas
para la terminología de la flora y la fauna. Aún así, a pesar de las limitaciones potenciales y de
los errores posibles el DEMOI es el primero y el más grande de los diccionarios
de este tipo en el mundo.
Las voces de la columna básica da la lengua latina están hechas según
el idioma
literario médico (la lengua latina en el diccionario según el vocabulario básico de la época clásica
(antigua) de la lengua latina, pero igualmente hemos incluido los términos
específicos surgidos en el rico idioma latino de la Edad Media y de la Edad
Moderna), añadiendo material de diversas y estratificadas riquezas lingüísticas
(diccionarios médicos, documentaciόn lexicográfica, numerosos manuales técnicos
de lexicografía médica...).
La lengua latina básica del diccionario pone en el vocabulario básico
de la sciencia médica clásica (antigua). En todas partes hemos tratado de
incluir el vocabulario latino (con explicaciones, comentarios, traducciones y
análisis del origen grieco) desde la época antigua hasta la nuestras días.
En todo el texto hemos aplicado la ortografía uniforme de acuerdo a los
criterios de los diccionarios modernos y publicaciones críticas, siendo la consonántica
u siempre v y la i vocálica y consonántica i,
como de tanto en tanto j.
Considerando la cantidad de sílabas y acentos, sόlo de vez hemos
distinguido homόgrafos difinidos, como insidēre
(estar sentado, echarse, estar tumbado) y insiděre (sentarse, tomar asiento, asentar, ajustar, meterse,
introducirse) o incīděre (cortar,
tajar, entallar, rajar, cincelar, inscribir) y incĭděre (caer, desplomarse, derrumbarse, precipitarse).
Mediante la agrupaciόn y distribuciόn de las palabras básicas, nombres,
términos y expresiones técnicas, el DEMOI es un
manual extenso, de carácter general yscientífico. Como diccionario de vasta
aplicaciόn es un auxiliar útil no sόlo para los hablantes nativos sino también
para los extranjeros. Como las palabras en el DEMOI van acompañadas de
indicaciones gramaticales usuales de
género y tipo, y las indicaciones necesarias de aplicaciόn y el campo del significado,
desde la medicina antigua hasta la medicina contemporánea, o todas las ciencias médicas de la actualidad
con una abundante fraseología en todos los idiomas, un diccionario como éste es
necesariamente enciclopédico y ofrece multitud de informaciones científicas y
de significados sincrόnicos y diacrόnicos.
De esta manera, el DEMOI contiene las palabras y expresiones del habla
cotidiana, de la lengua médica, de una multitud de denominaciones de las
sciencias biolόgicas y aplicadas. De tal suerte cubre todas las esferas del
sistema lingüístico de todas ciencias médicas.
Concebido como un manual lingüístico y práctico en la profesión médica,
debería ser un auxiliar de confianza para las diferentes formas de estudio y de
del uso cotidiano en el campo de medicina.
XII.
DIZIONARIO ENCICLOPEDICO
MEDICO OTTOLINGUE
P r e f a z i o n e
Il mondo contemporaneo, caratterizzato da una tendenza sempre crescente
di scambi materiali e spirituali, abbisogna di strumenti che agevolino la
comunicazione internazionale tra le varie nazioni, nostro mondo odierno
abbisogna nel campo delle scienze medizinali, per esempio, di una lingua nella
comunicazione mondiale di medicina, cioè di un dizionario plurilingue per
ragione delle informazioni globali nel campo di medicina, che era e sempre sarà
la più umana scienza.
A tale scopo la casa editrice "Marka" ha organizzato lʹapprestamento di un Dizionario Enciclopedico
Medicinale Ottolingue (DEMO) che ha per base una colonna di circa 50 000 voci
latine tradotte in sette lingue straniere per un numero totale di circa 400 000
unità lessicali in tutte le otto lingue. Le otto lingue sono: lingua latina (abbreviazione
lat.), inglese (eng.), francese (fr.),
tedesco (d.), spagnolo (es.), italiano (tal.), esperanto (ili =
lingua internazionale) e croato.
Nella parte latina del dizionario la base è rappresentata dal fondo
lessicale classico della lingua latina, ma abbiamo introdotto in misura
paritaria anche la specificità che hanno arricchito in epoca medievale e
moderna lʹantico idioma latino, perché le scienze
medicinali (anche tute le scienze naturali) sono rapidamente sviluppate e allargate,
giaché nel campo della medicina sono sempre nove scoperte. In ogni parte del
testo ci siamo adoperati di introdurre anche voci della latinità moderna, di introdurre voci tecnici delle
lingue straniere, sopratutto della lingua inglese, perché nel campo della medicina sono sempre nuove
scoperte.
La lingua medicinale è lingua greca o meglio detto, latinizzata lingua
greca. Per questa ragione abbiamo iscritto adeguati commenti, corrispettiva spiegazione
o chiarificazione dellʹorigine
greco ai lemmi medicinali.
In tutto il testo abbiamo applicato e uniformato lʹortografia della lingua latina secondo i
criteri seguiti dagli autori dei dizionari moderni di medicina e i criteri
applicati nelle edizioni critiche della latinità classica e abbiamo segnato in
tutti i casi la u consonantica con
una v e inoltre la i vocalica e quella consonantica con una
i ma di quando in quando con j (che cosa e, secondo la tradizione,
sotto influsso di terminologia tedesca).
Per quel che concerne la quantità e lʹaccento delle sillabe abbiamo distinto solo in
via eccezionale omografi evidenti, come ad esempio: insidēre (sedere, essere seduto, giacere, distendersi) e insiděre (sedersi, mettersi a sedere,
posarsi innestarsi, introdursi, collocarsi) o incīděre (incidere, fare un taglio, intagliare, scolpire,
infliggere, imprimere, inscrivere) e incĭděre
(cadere, cascare, precipitare).
Il DEMO è un dizionario tecnico, dicionario di tutta medicina, detto
meglio, di tutte discipline medicinali. Dizionario tecnico per nessuna
disciplina medicinale particolare appena può essere completo già per il fatto
che il numero dei lemmi della sua colonna di partenza è limitata a cinquantamila
unità, specialmente oggi, quando già in singoli rami della scienza il numero
dei termini della medicina supera i centomila. Ma è naturale però che nel DEMO
il numero dei concetti medicinali supera cinquantamila. Tuttavia, nonostante
limitazioni eventuali e errori possibili, il DEMO rimane il primo e più grande
dizionario di questo tipo apparso nel mondo. Con la sua quantità di parole,
concetti, nomi, termini tecnici e frasi disposte e classificate in ordine
sistematico il DEMO rappresenta un ampio manuale di tipo specializzato, ma
anche di tipo generale. Come testo di ampia ed estesa applicazione esso è un
utile sussidio non solo per gli utenti specialiste nel campo di medicina, ma
anche per i pazienti. Il tutto è seguito da una ricca fraseologia in tutte le
lingue incluse. Il DEMO è uno strumento ausiliare, quindi, di natura
enciclopedica che offre un gran numero di informazioni ed ha carattere
sincronico e diacronico.
Siccome si parte dal presupposto che ogni utente del DEMO possieda
nozioni di base della determinata lingua straniera (ovvero di più lingue) e
delle discipline medicinali i lemmi in esso porgono informazioni particolari.
Il DEMO, dunque, riporta parole, concetti e frasi della vita e della
medicina quotidiana, della medicina umana. Per tal motivo, per umanismo della
medicina molti studenti vogliono oggi inscriversi agli studi di medicina, agli
studi delle scienze medicinali.
Concepito come manuale di medicina destinato allʹuso di larghi ceti, il DEMO dovrebbe servire
da sussidio fidato nel vario studio
delle discipline medicinali, nellʹuso quotidiano al ciascun partecipante nella attività
medicinale.
XIII.
OKLINGVA MEDICINA
ENCIKLOPEDIA VORTARO
A n t a ŭ p a r o l o
Ege sinsekvaj interŝanĝoj de materiaj kaj spiritaj valoroj, ĉiam pli
kaj pli evoluiĝitaj reciprokaj komunikado kaj antaŭenigita
procedo de la globala informado, unuaflanke kaj ĉiutage pli provokaj medicinaj
problemoj same kiel totala evoluo de la medicinaj sciencoj en la hodiaŭa mondo
duaflanke, bezonantaj estas lingvaj rimedoj, same tiel interhomaj, interfakaj,
internaciaj vortaroj, por ke ni povus atingi pli riĉan kaj pli sukcesan nian
interkompreniĝon.
Aliflanke, jam delonge montriĝis urĝa nepraĵo kaj neprokrastebla
bezonsolvo de unueca intenrnacia medicina terminologio. Medicina nomenklaturo
iafoje estis latina, hodiaŭ ĝi ankoraŭ estas plejparte la latina sed pli kaj
pli ĝi transiras en la nacilingvajn
terminologiojn.
Por eviti futurajn miskomprenojn, por faciligi kaj antaŭenigi la
hodiaŭan internacian interkompreniĝon, por enkonduki unuecan medicinan
terminologion kaj por kontentigi tiajn bezonojn, egzemple bezonojn de fakuloj
kaj de variaj uzantoj en kampo de medicino, ni kun eldonisto "Marka"
decidis prepari kaj eldoni Oklingvan Medicinan Enciklopedian Vortaron (OMEV)
kun bazo de ĉirkaŭ 50 000 kapvortoj (entute 400 000 en ĉiuj ok lingvoj),
enkalkulite ĉirkaŭ kvincent medicinajn mallongigojn. Ok lingvoj estas: la
latino (lat.), la angla lingvo (eng.), la franca lingvo (fr.), la germana lingvo (d.), la hispana lingvo (es.), la itala lingvo (tal.), esperanto (ilo = internacia lingvo, latine Internationalis lingua) kaj la
kroata lingvo.
La greka lingvo estas uzata tiam, kiam oni devas, por faciligi al
uzantoj la komprenadon de terminoj, fundamente klarigi la radikojn. Interalie,
akcentite estas, ke granda parto de medicina terminologio estas grekdevena, pli
bone dirite, latinigita greka lingvo.
La baza lingvo en vortaro, la latina estas tiusence uzata, ĉar ĝi estis
tra multaj centjaroj la medicina lingvo. En tiu baza lingvo estas
transkondukita kaj unuigita ortografio
laŭ la kriterioj de modernaj leksikonoj kaj de kritikemaj eldonaĵoj de la
klasika latinismo. Tiamaniere en la vortaro la konsonanta u ĉiam estas v kaj la
vokala, sammaniere konsonanta i estas
i, iufoje estas j, kio dependas de la lingva uzo de unuopaj lingvoj.
Koncerne la kvantiteton kaj akcenton de la baza lingvo, distingvitaj
estas nur unuopaj homografoj, egzemple: insidēre
(sidi, sursidi, kuŝi) kaj insiděre (sidigi
sin, eksidi, descendi, okupi) aŭ incīděre
(ektranĉi, entranĉi, foldi, incizi, enpremi, enĉizi, enskulpti, enskribi)
kaj incĭděre (fali, sinki,
malsupreniĝi, renversiĝi).
Kial mallongigo esperantlingva ilo?
Longtempe resonadas tiu mallongigo, kiun enkondukis en la sciencan, ĉiutagan
uzon jam mortinta Helmar Frank,
la plej konata kibernetikisto el esperantistaro (lia mallongigo ILo signifas
Internacia Lingvo, latine Internationalis lingua). Dua fortega persono, ege
grava kaj tutmonde konata juristo, vivinta longjare en Londono, naskita en
Split kaj preskaŭ neanstataŭebla esperantisto, multjara prezidanto de UEA Ivo
Lapenna. Sekve, la elektita kaj tra la tuta vortaro uzata mallongigo ilo estas viva memoro al ili.
Ankaŭ nepre estas akcenti, ke la vortaro faka kaj fundamenta, baza kaj
dumviva lernilo estas ne nur por medicinistoj. Ĝi estas dediĉita al multnombra
uzantaro, kiel al medicinistaro tiel al paciento, ĉar la vortaro kunportas
vortojn kaj esprimojn el ĉiutaga medicina parolado, same tiel multon de fakaj
nomoj, kiamaniere ampleksas ĉiujn tavolojn de lingva sistemo.
Por ellabori la vortaron, oni uzadis permultajn mondajn leksikonojn
(plurlingvajn, fakajn...), antaŭ la aliajn, la medicinajn. Tial akcentite
estas, ke OMEV estas karakterize faka vortaro, vortaro de medicinistoj, de
entuta medicimo, kiu estis, estas kaj restas la plej humana scienco.
Plejofte en esperantaj klarigoj de kapvortoj, enskribitaj latinlingve,
ellasita estas artikolo la. Uzantoj
trovos ĝin nur surloke, kie oni nepre devas uzadi ĝin, plejparte en
konstrukcioj kun akuzativo kaj en superlativaj sintagmoj.
Starigita kaj bazita en medicinaj sciencaj atingaĵoj kaj sukcesoj (ĉar
en la medicina kampo ĉiam de nove oni alvenas al novaj eltrovoj; kompreninde
estas, ke medicino estis, estas kaj daŭre restos la plej humana scienco, kaj ĝi
progresos, dum egzistos homoj, ĉar nepre emerĝos novaj virusoj, novaj
bakterioj), OMEV devus esti lernilo de la larga kaj aplikebla helpo al la tuta
medicino, ege fidinda ilo en la progresemaj medicinaj sciencoj, ĉar la novaj
ekkonoj en kampo de medicino estas ĉiam dezirindaj.
XIV.
OSMOJEZIČNI MEDICINSKI
ENCIKLOPEDIJSKI RJEČNIK
P r e d g o v o r
U suvremenom svijetu sve učestalije razmjene materijalnih i duhovnih
dobara, razvijenijeg međusobnog komuniciranja te potrebne globalne komunikacije
i informiranja kao i sve izazovnijih zdravstvenih problema i sveukupnog razvoja
medicinske znanosti, potrebni su i suvremeni leksikoni za bogatiju i uspješniju
međusobnu komunikaciju. Kako bi se zadovoljile te potrebe stručnjaka i
različitih korisnika u području medicine, odlučili smo se na izradbu
Osmojezičnog medicinskog enciklopedijskog rječnika (OMER) s oko 50 000
natuknica u polaznom stupcu, na latinskom jeziku (a u prijevodu na druge jezike
s ukupnim brojem od oko 400 000 jezičnih jedinica u svih osam jezika),
uključujući nekoliko stotina kratica na oko 3 000 stranica, na osam jezika:
latinski (lat.), engleski (eng.), francuski (fr.), njemački (d.),
španjolski (es.), talijanski (tal.), esperanto (ilo = internacia lingvo, odnosno na latinskom jeziku, lingua
internationalis) i hrvatski (hr.).
S druge strane pak, odavna se iskazala urgentna i jasna potreba za
jedinstvenom međunarodnom medicinskom terminologijom koja bi olakšala današnje
međunarodno sporazumijevanje u medicinskim krugovima i to na zajedničkom
latinskom jeziku.
U kreaciji osnovnog, polaznog stupca na latinskom jeziku (jer je
latinski tradicionalno jezik medicine, a od najstarijih vremena, dakle otkad je
medicine, bio je to grčki; zbog toga u terminologiji učestalo donosimo i grčki
izvornik) korišteni su mnogobrojni svjetski leksikoni sa standardnim izvorima
te brojni strukovni priručnici. OMER je leksikon medicinske struke, i danas
prve i najhumanističkije znanosti, dakle svih modernih medicinskih disciplina.
U cijelom leksikografskom tekstu ujednačili smo i proveli na svim
jezicima ortografiju prema kriterijima suvremenih rječnika i kritičkih izdanja
medicinskog nazivlja. Tako je, na primjer, u polaznom, latinskom jeziku s vokalskim
i konsonantskim i, koje najčešće ostaje vokal i, kako se to u nekim jezicima uobičajeno rabi
već stoljećima, ali u pojedinim slučajevima ipak prelazi u jotu, j, budući da nam je to već tradicijski nametnula
njemačka medicinska terminologija. Ujednačeni pravopis, proveden u cijelom
tekstu, odnosno u objašnjenjima natuknica, prema kriterijima suvremenih
rječnika i kritičkih izdanja klasičnog i postaklasičnog, srednjovjekovnog i
najnovijeg latiniteta, zahtijeva pretvorbu konsonantskog u u
konsonant v.
U pogledu kvantitete slogova i naglaska riječi, distingvirali smo
izrazite homografe, primjerice insidēre (sjediti
na čemu, nalaziti se iznad čega, ležati) i insiděre
(sjesti, spustiti se, usaditi se, zauzeti) ili incīděre (zarezati, zasjeći, udisnuti, uklesati, upisati) i incĭděre (pasti, srušiti se,
strmoglaviti se, naići, nabasati na koga). Unijeli smo, dakle, dovoljno različitosti u odnosu na
jednojezične i dvojezične rječnike pa ne donosimo naglaske na riječima polaznog
latinskog stupca. Budući da se u potencijalnih korisnika OMER-a podrazumijeva
osnovno znanje dotičnog jezika, natuknice u njemu ne pružaju posebnije
gramatičke ili izgovorne informacije osim onih koje su nužne po samoj naravi
leksikografske obradbe natuknica s polaznog na ostale jezike kao što su oznaka
roda ili vrste i potrebite naznake primjene i polja značenja (biologija,
botanika, psihologija itd.). Zato kao prvenstveno enciklopedijsko pomagalo,
OMER nastoji pružiti što veći broj obavijesti za što veći broj različitih
natuknica u oba smjera. Tom načelu podređena su sva ostala.
Rječnik samo djelomično zalazi u stručnu eksplikaciju pojmova, što je
značajka stručnih rječnika. Uz vrlo kratka objašnjenja on je koncizan i
informativan. OMER je većim dijelom deskriptivni a ne normativni rječnik. U
svom polazištu svojim opisom zahvaća suvremeni medicinski jezik i njegove
sintagme.
OMER obuhvaća sve osnovne medicinske pojmove, odnosno klasičnu,
medijevalnu i modernu, kao i najnoviju suvremenu medicinu u cjelini (jer čovječanstvo
svakodnevno dolazi do novih spoznaja u području suvremene medicine) te termine pojedinih medicinskih znanosti, ali
i dodirnih, graničnih znanosti (biologija, kemija, fizika, genetika,
biogenetika...).
Da bi se korisnici što uspješnije koristili ovim rječnikom, u OMER-u su
dodani englesko-latinski, njemačko-latinski i hrvatsko-latinski rječnici koji
će ih upućivati na prvi, izvorni latinski stupac. Upravo zbog boljeg snalaženja
u tim dodatnim rječnicima kroatizirani pojmovi svojom formom i sufiksima
nerijetko su "zaustavljeni na putu u čisti hrvatski izraz" pa, prima vista, bivaju jezično nedorađeni. Ostali
jezici (francusko-latinski, španjolsko-latinski, talijansko-latinski i esperanto-latinski)
bit će naknadno tiskani kao suplementarni rječnici, što će ovisiti o potrebi
korisnika.
OMER je zasnovan i obrađen kao jezični priručnik najšire primjene u
medicini. Zato bi trebao biti pouzdano pomagalo za raznolike oblike
plodotvornog rada, učinkovitog djelovanja i uspješnog učenja u medicinskoj
struci. Mogući korisnici višejezičnih medicinskih informacija u tuzemstvu i
inozemstvu su liječnici, medicinske sestre, oftalmolozi, farmakolozi,
farmaceuti, veterinari, studenti svih medicinskih struka i na kraju, odnosno
početku, pacijenti kao izravni korisnici medicinskih usluga.
Rječnik je, i po zamisli i po izvedbenim smjernicama, međunarodni
projekt.
U Zagrebu, na blagdan sv. Josipa, 19. ožujka 2015.
Auktor
prof. dr. sci. Jozo Marević
